Vidimo se Beograde

Danas sam napravio malu žurku u stanu da se pozdravim sa svima odjednom. U nedelju (sutra) u 12:50 polećem za London i onda iz Londona za Cape Town.

Ovo je već četvrti put da idem za Cape Town radi treninga a peti put ukupno. Shvatio sam da mi u ovom periodu života taj grad odlično odgovara. Trenutno nemam preterano ozbiljnu i zahtevnu karijeru i ugovori koje imam sa klijentima mi omogućavaju dovoljno slobode da budem odsutan. Inače radim kao internet konsultant što je teško objasniti, mislim da je najbolje objašnjenje da pričam puno a sa servisima kao Skype mogu da radim sa bilo koje lokacije.

Moj cilj jeste da se sledeće dve godine posvetim sportu koliko mogu. Ne zbog sporta ili rezultata nego sam shvatio da mi ovakav životni stil odgovara, da najviše učim o sebi, drugima pa i indirektno o svom poslu koji je sada direktno zapostavljen (u odnosu na moji posvećenost pre sporta). Ovo je životni stil koji mi garantuje više zdravlja i zabave i mislim da je važno da koliko god mogu da se izborim za njega.

Mnogi ljudi misle da sam ili milioner ili da sam ekcentričan ali ni jedno ni drugo nije tačno. Moji odlasci u Cape Town su veoma precizno kalkulisani finansijski i ja nemam puno prostora za improvizacije. Moj princip je uvek bio da investiram novac u trenera i slične usluge i u treninge na južnoj hemisferi, umesto da ih trošim na proizvode kao bicikl. Iskreno mislim da bi svako mogao da organizuje sebi ovakav život ali retko ko pokazuje veru u tako nešto i samim tim je retkost da se sretne neko ko teži ka ovakvim “eksperimentima”.

Ovo je možda previše filozofski za Hermes.org.yu ali mislim da je moj životni stil povezan sa Hermesom i mislim da bi bilo dobro da što više ljudi shvati da nije nemoguće jednostavno otići na plažu i biti tamo pola godine. Isto tako nije nemoguće istrčati maraton ili završiti Ironman. To su neki ciljevi koji većini deluju nemogućima a i jesu nemogući ako ne postoji vera u njih. U suštini ovakvi ciljevi su ekstremno banalni i daleko da zahtevaju neki poseban trud ako postoji inicijalna želja da se ostvare. Štaviše ja u Cape Town-u u opšte nisam originalan, ima hiljade ljudi koji su tamo otišli iz istih razloga, kao što nisam ni jedini koji radi Ironman-e i maratone. Gradova kao Cape Town ima na stotine…

Predlažem da razmisliš šta je tvoj cilj ili san, definišeš ga u nešto konkretno i napraviš plan kako da ga ostvariš. I ako zvuči kao jeftina američka bla-bla priča ja mislim da je veoma primenljiva i realna i važno je da se shvati ozbiljno. To i jeste neka osnovna priča Hermes-a: odaberi trku i spremi se za nju. Koliko ljudi nije ostvarilo neki svoj san ili cilj jer ih je mrzelo da sednu i za par sati smisle plan kako da dođu do tog cilja. Ne budi lenj - sedi i isplaniraj kako želiš da ostvariš svoj san/cilj.

Moj osećaj je uvek bio da je život je previše kratak da bih se opustio toliko da ne budem pragmatičniji prema nekim ciljevima. Nikako ne želim da za par decenija od sada kažem sebi da sam mogao nešto da uradim a nisam. Nije mi cilj nađem lek za rak ili da budem prvi Srbin na Marsu… Moj cilj je veoma jednostavan: par meseci na toplom i po neka trka tu i tamo. To je dovoljno da me učini sretnim.

Pisaću sa plaže u ponedeljak. Hvala na podršci!

Ovaj članak je objavljen pre dana Saturday, November 24th, 2007 at 6:21 pm u kategorijama filozofija, san, planiranje, cilj, Cape Town, Nikola Tosic, hermes. Možeš da pratiš komentare na ovaj članak preko RSS 2.0. Možeš da komentarišeš, ili ostaviš trackback sa svog sajta.